zgl_map

Kolubarska bitka, Vrače brdo i Čovka

Pešadijsko naoružanje Vojske Kraljevine Srbije



REVOLVER NAGAN M-1891

Nagant

U ličnom naoružanju oficira Vojske Kraljevine Srbije kao i kod vojnika pojedinih jedinica kojima je lično naoružanje bilo definisano pravilima službe (ordonansi, mitraljesci, kuriri, vozači i sl.) pred kraj devetnaestog veka vladala je prilična neuređenost. Kako su u to vreme počeli da se pojavljuju moderni revolveri, lakši i manjeg kalibra od do tada zastupljenih to je Komisiji Artiljerijskog komiteta dato u zadatak da izabere model revolvera i da se iza toga izvrši unifikacija ove vrste naoružanja za celu vojsku. Posle niza testova izbor je pao na revolver Nagan M-1891 kalibra 7,5 mm (7,5 x 23R).
Procenjuje se da je za potrebe vojske (kao i policije i žandarmerije) iz fabrike Fabrique d'armes Émile et Léon Nagant nabavljeno između 6 i 12 hiljada komada oružja, što o privatnom trošku oficira, što o trošku države za redovne pripadnike vojske i njene rezervne jedinice.
Srpski model Nagana je imao i neke specifičnosti u odnosu na standardni model. Punjenje se vršilo po unapređenom sistemu Abadi, poboljšan je sistem centriranja doboša prema zadnjim ustima cevi, otvaranjem vratanca blokirao se oroz i sl.
Uz pištolj se dobijao i pribor za održavanje i kožna futrola za nošenje oružja, u koju je bilo moguće smestiti 15 metaka. Revolveri namenjeni vojsci su imali utisnut natpis Vojnodržavni. Iako je bilo planirano da se prenaoružanje kompletne vojske izvrši do kraja 1895. godine ovaj plan u praksi nije realizovan do početka Prvog svetskog rata.
Više slika i tehničkih podataka na stranici Belgian guns.

Metak kalibra 7,5mm razvijen je za Švajcarski službeni revolver M-1882, a par godina kasnije, sa revolverom Nagant M-1887, uvode ga u naoružanje Norveška i Švedska. Kraljevina Srbija kupuje municiju 7,5x23R belgijske proizvodnje zajedno sa revolverima. Posle preoružanja vojske 1896.g. u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu proizvedeno je još 1.000.000 metaka. Metak je imao olovno zrno težine 7g i mesinganu čauru dužine 23mm punjenu crnim barutom. Prilikom istraživanja pronašao sam samo jednu čauru ovog kalibra, ispaljenu, verovatno u bliskoj borbi ili možda za nekim od dezertera (slike ispod).


Nagant metak

Originalni metak 7,5x23R


Nagant čaura

Jedina pronađena čaura 7,5x23R


Nagant čaura

Dance bez oznake 7,5x23R, ista čaura


Tehničke karakteristike revolvera:
Kalibar: 7,5 mm (7,5 x 23R)
Ukupna dužina: 235 mm
Dužina cevi: 124 mm, 4 žleba
Težina: 785 g
Punjenje: doboš sa 6 metaka
Brzina metka na izlasku iz cevi: 230m/s

PUŠKA MAUZER-KOKA M-1880

M-1880

Decembra 1878. godine, ministarstvo vojno Kraljevine Srbije izdaje naredbu Artiljerijskom komitetu da sačani referat o nabavci nove savremene puške. Na osnovu referata sačinjava se "Komisija za izbor novog puščanog modela" na čelu sa tada majorom Konstantinom Kokom Milovanovićem, koja početkom 1879. godine raspisuje međunarodni konkurs za proizvođače pušaka. Na konkurs su se prijavilo 17 firmi sa ukupno 39 pušaka. Uvidevši potencijal ponuđene Mauser M-1878 puške Koka Milovanović napušta rukovodeće mesto u komisiji, te na njegovo mesto dolazi Pavle Šafarik. Koka Milovanović stupa u saradnju sa firmom Mauser te zajednički nude dva modela puške u novom, manjem kalibru 10,15 x 60R u verziji sa parlelnim i klinastim žlebovima. Sem cevi, Koka usavršava i zatvarač puške pojačavajići mu silu udarca u kapislu.

Kosta

Konstantin Koka Milovanović


Komisija u uži izbor uzima višemetnu pušku sistema Kropček u švedskom kalibru 10,15mm proizvonje Oseterreichische Waffenfabrik (OEWG), Mauser M-1878 kalibra 11 x 60R te dve varijante puške Mauser-Koka, sa paralelnim i klinastim žlebovima.
Sa navedenim izmenama i finom podešavanju preklapača zadnjeg nišana, puška ulazi u naoružanje vojske Kraljevine Srbije pod nazivom "Pešadijska ostraguša model 1880. godine." Ukupno je naručeno i isporučeno 100.000 ovih pušaka zajedno sa pripadajućim bajonetima.Puške su pored Mauzerovih pogona u Oberndorfu, izrađivali i razni nemački arsenali i manje radionice, dok je isporuka išla isključivo preko braće Mauzer.
U periodu 1908 - 1911 polovina kontigenta, preostalog nakon rata sa Bugasrkom 1885, je prepravljena u brzometne petomeke kalibra 7mm, dok su drugom polovinom (od oko 50-ak hiljada komada) naoružane jedinice III poziva, jedinice poslednje odbrane, vojnici gradske, haubičke i poljske artiljerije, a deo je nakon skraćivanja cevi predat i đačkim streljačkim družinama za obuku.

Srpski metak 10,15 x 63R konstrukcijski je bio vrlo sličan nemačkom metku M-71 kalibra 11 x 60R. Novi metak je imao čauru dužu za 3mm kako bi zrno zrno čvršće stajalo u čauri, sa užim vratom, prilagođenim za zrno 10,15mm. Kapisla je bila tipa Berdan. Čaura je punjena sa 4,8g S.G.P. (Serb. Gew. Pulver) crnim barutom. Zrno od tvrdog olova (93% Pb i 7% Sn) dužine 29,5mm i težine 22,1g obavijeno je voštanim papirom u dužini od 2/3. Prilikom istraživanja naišao sam na svega nekoliko čaura/metaka. Sve čaure su bile u jako lošem stanju, mnogo lošijem od metaka 7x57 što možda govori o lošijem kvalitetu materijala za čaure. Svi pronađeni primerci nisu bili ispaljeni tj. svaki je sadržao neoštečenu kapislu te se možda radi o tome da jednostavno "zalutali" u ostalu municiju i kao takvi odbačeni. Na terenu nisam uspeo da pronađem zrna koja bi pripadala ovom metku. Pronađeno je dosta zrna odgovarajućeg kalibra, prečnika nešto preko 10mm ali dužine od svega 26mm, što se ne uklapa u opis metka.

Koka metak

Originalni tehnički opis metka 10,15x63R


Koka1   Koka3

Originalni metak 10,15x63R u poređenju sa 8x57


10,15x63Ra  10,15x63Rb

Dve od više pronađenih čaura 10,15x63R



Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 10,15 mm (10,15 x 63R)
Ukupna dužina: 1295 mm
Dužina cevi: 801 mm
Težina: 4,5 kg
Punjenje: 1 metkom
Pripadajući bajonet: M-1880, Gebruder Weyesberg & Co. - Solingen

BAJONET SA KANIJOM M-1880

M-1880


Za potrebe vojske Kraljevine Srbije bajonet M-1880 je izradila firma Gebrüder Weyersberg iz Solingena za model puške Mauzer-Koka M-1880. Bajonet je za svoje vreme imao savremen dizajn, masivno sečivo jataganskog tipa, obostrani žleb, jednostavan branik rasečen prsten za navlačenje čiji se obim mogao podešavati. Rep bajoneta je bio sa T žlebom, a utvrđivan je na oružje utvrđivačem sa spiralnom oprugom. Ukupno je naručeno i isporučeno 100.000 ovih bajoneta.
Logo proizvođača se nalazio sa leve strane korena sečiva - GEBR. WEYERSBERG SOLINGEN.
Pred prvi svetski rat bajoneti su delili sudbinu pušaka kojima su namenjeni te su ih koristile mahom jedinice III poziva, jedinice poslednje odbrane, vojnici gradske, haubičke i poljske artiljerije, kao i đaci na predvojničkoj obuci. Više slika bajoneta M-1880 na Bayonets of the World

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 605 mm
Dužina sečiva: 470 mm
Širina sečiva: 29,5mm
Debljina sečiva: 7,8 mm
Dužina rukohvata: 121 mm
Dužina repa: 46 mm
Prečnik prstena: 17,5 mm
Težina bajoneta: 621 g
Težina kanije: 148 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 769 g
Namenjen za: pušku Mauzer-Koka M-1880

ARTILjERIJSKI I KONjIČKI KARABIN M-1884


M-1880

Konjički karabin M-1884


M-1880

Artiljerijski karabin M-1884


Novembra 1883. godine, kad je proizvodnja puške Mauzer-Koka M-1880 već bila pri kraju, Artiljerijski komitet Ministarstva vojnog Kraljevine Srbije je od Paula Muzera dobila i jedan višemetni konjički karabin. Karabin je naišao na dobar prijem pa je već u leto 1884. godine Mauzer pozvan na pregovore, da bi vrlo brzo nakon toga bio i sklopljen ugovor o izradi 4000 konjičkih i isto toliko nešto dužih artiljerijskih karabina. Svih 8000 karabina izrađeno je i isporučeno do kraja oktobra 1885. godine.
Oba karabina su imala istu konstrukciju, baziranu na modelu nemačke službene puške M-71/84. Glavna razlika je bila u tome što je kod artiljerijskog karabina cev bila duža za 90 mm, i kao takva je izvirivala iz usadnika, a kod konjičkog se završavala kod usadnika koji je služio i kao zaštitnik prednjeg nišana. Pređnik za remnik kod konjičkog karabina je modifikovan za nošenje preko leđa, za razliku od artiljerijskog koji je predviđen za nošenje preko ramena. Tubularni magacin je kod oba modela imao kapacitet 5 metaka. Procenjuje se da je Pred prvi svetski rat u operativnoj upotrebi bilo oko 2000 konjičkih i nešto manje od 3500 artiljeriskih karabina M-1884. Njima su bile naoružane mahom konjičke jedinice III poziva i žandarmerija.

Tehničke karakteristike artiljerijskog karabina:
Kalibar: 10,15 mm (10,15 x 63R)
Ukupna dužina: 1050 mm
Dužina cevi: 534 mm
Težina: 3,88 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1884

Tehničke karakteristike konjičkog karabina:
Kalibar: 10,15 mm (10,15 x 63R)
Ukupna dužina: 959 mm
Dužina cevi: 444 mm
Težina: 3,68 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka

BAJONET SA KANIJOM M-1884

M-1884


Bajonet M-1884. Fotografija pruzeta iz knjige "Srpska vojska Oružje naših pobeda 1914 - 1918" uz saglasnost autora.


Za potrebe vojske Kraljevine Srbije bajonet M-1884 je izradila firma Weyersberg, Kirschbaum& Cie iz Solingena za model puške Mauzer-Koka M-1880. Bajonet je za svoje vreme imao savremen dizajn, masivno sečivo jataganskog tipa, obostrani žleb, relativno jednostavan branik sa lučnim produžetkom savijenim prema masivnijoj dršci i rasečen prsten za navlačenje čiji se obim mogao podešavati. Rep bajoneta je bio sa T žlebom, a utvrđivan je na oružje utvrđivačem sa spiralnom oprugom. Namena ovog bajoneta je bila dvojaka. Osim u borbi koristio se i kao alat za tesanje i sečenje vegetacije prilikom pripreme i utvrđivanja artiljerijskih pozicija te je shodno tome i širina sečiva u korenu bila veća nego kod M-1880 (31 mm).
Naziv proizvođača nalazio se sa desne strane korena sečiva i nosio je pun naziv proizvođača - WEYERSBERG KIRSCHBAUM & Cie. SOLINGEN. Serijski broj se nalazio na desnoj strani branika.
Pred prvi svetski rat bajoneti su delili sudbinu pušaka kojima su namenjeni te su ih koristile mahom vojnici gradske, haubičke i poljske artiljerije, ređe jedinice III poziva i poslednje odbrane.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 605 mm
Dužina sečiva: 470 mm
Širina sečiva: 29,5 mm
Debljina sečiva: 8,5 mm
Debljina sečiva u korenu: 31 mm
Dužina rukohvata: 121 mm
Dužina repa: 46 mm
Prečnik prstena: 17,5 mm
Težina bajoneta: 790 g
Težina kanije: 148 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 938 g
Namenjen za: artiljerijski karabin M-1884

PUŠKA BERDAN No 2 M-1870

Berdan-2

Krajem 19. veka u vreme kada mnoge države uvode brzometne višemetke sa municijom malog kalibra punjene bezdimnim barutom polovina puščanog arsenala Vojske Kraljevine Srbije i dalje čine sporometne jednometke. Carska Rusija je takođe prešla na moderan tip naoružanja, što je srpska Vlada iskoristila da zatraži kao vojnu pomoć jednometne puške tipa Berdan No 2 M-1870, koje su rusi planirali da povuku iz primarnog naoružanja.
Ovu pušku (koju je sa novim obrtno čepnim zatvaračem i za trideset posto manjim obrtom zatvarača prilikom ubacivanja metka iz sanduka u cev u odnosu na npr. puške tipa Mauzer - kao modifikaciju prvobitne verzije No 1 u oktobru 1868. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Irske patentirao Hajrem Berdan) srpska vojska je dobila na poklon u količini od 75000 komada sa pripadajućim bajonetima. Tokom rata sa Kraljevinom Bugarskom 1885. godine zaplenjeno je još 978 ovakvih pušaka. Sav ovaj kontigent, tačnije ono što je bilo na raspolaganju kao ispravno naoružanje, će se naći u rukama jedinica III poziva i poslednje odbrane.
Mehanizam  Presek

Detalji mehanizma i presek puške Berdan No 2


Zrno 10,66  Metak 10,66

Konstrukcija metka 10,66 x 57R (4,2 linije)


Metak kalibra 4,2 linije, odnosno 10,66 mm razvijen je u Americi od strane Hajrema Berdana i ruskih oficira Gorlova i Guniusa za puške sistema Berdan 1 i mitraljeze Getling-Gorlov. Berdan je zasnovao svoju konstrukciju na radu pukovnika Beneta iz Frankord arsenala. Čaura metka bila je izrađena od mesinga i to izvlačenjem, što je u to vreme bila potpuno nova tehnologija. U donji deo čaure postavljena je još jedna, unutrašnja čaurica, radi ojačavanja dna i sprečavanja prodora gasova u obod čaure. Kapisla je takođe bila Berdanov patent. Sastojala se od čanka sa inicijalnom smesom i nakovnja, koji je bio integralni deo čaure. Ovaj metod paljenja barutnog punjenja streljačke municije zadržao se do danas.

Metak namenjen karabinima, dragunskim i kozačkim puškama imao je smanjeno barutno punjenje na 4,26 g kao i dva kartonsko-parafinska valjčića. Radi raspoznavanja ova municija imala je zrna obmotana roze papirom. Pretpostavlja se da su meci sa plavim papirom oko zrna bili namenjeni mitraljezima Getling – Gorlov.

Zrno je izrađeno od čistog olova težine 24 g i prečnika 10,72 mm kompresionog tipa, koje je do polovine obmotano belim papirom kako bi se smanjilo poolovljavanje cevi. Sem toga, iza zrna se nalazio valjčić od kartona impregniran parafinom. Punjenje crnog baruta imalo je težinu od 5,1 g.

Fabrika u Tuli počinje sa radom 1883. godine, i proizvodila je municiju za berdanke tačno 10 godina. Zadnja serija metaka kalibra 4,2 linije (10,66 mm) proizvedena je 1893. Kako je Tulski zavod imao sopstvenu proizvodnju mesinga, signatura na dancetu čaure sadržavala je samo naziv fabrike sa zadnje dve cifre godine proizvodnje – „П. ТУЛЬСКИЙ З.‟ (Тульский патронный завод).

Čaure kragujevačke proizvodnje bile su modernije izrade od originalnih: sa jakim mauzerovim tipom „A‟ danceta, što je isključivalo potrebu za unutrašnjom čauricom, a vrh zrna je imao drugačiji profil. Pošto je postojala bojazan da dođe do zamene municije za berdanke municijom za kokinku, Ministarstvo vojno izdalo je, 13. juna 1891. godine, propis o obeležavanju i pakovanju municije za Berdan 2. Tako je naloženo Vojnotehničkom zavodu da, prilikom izrade, na dance čaure bude utisnuta oznaka „БЕРДАН‟ pored godine i mesta izrade (КРАГУЈЕВАЦ).

Sve pronađene čaure na terenu su ruske proizvodnje. Slično kao i kod pronađenih metaka 10,15x63R i ove čaure su imale netaknutu kapislu tj. nisu bili opaljeni.


Čaura1  Metak 10,66

Berdan zrno

Pronađene čaure i zrna 10,66 x 57R (4,2 linije)



Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 10,66 mm (10,66 x 68R, "4,2 linije")
Ukupna dužina: 1350 mm
Dužina cevi: 830 mm
Težina: 4,4 kg
Punjenje: 1 metkom
Pripadajući bajonet: M-1870 mod. 2

BAJONET M-1870 MOD. 2


Berdan-M-1870

Bajonet za pušku Berdan No 2 M-1870 u originalnoj ruskoj koncepciji nije predviđao kaniju, tj. planirano je da uvek bude na pušci. U odnosnu na primarnu verziju imao je duži vrat i četvrobridno umesto trobridno sečivo, što je bio prilično zastareo koncept. Postavljan je sa desne strane cevi, što dodatno nije išlo u prilog balansu samog oružja. Srpski vojnici su često bajonet van borbe okretali na kontra stranu ili su ga, retko, ako su imali mogućnost, nosili u kožnim kanijama. Na kraju je ipak preovladala obaveza nošenja bajoneta na pušci, po propisu.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 584 mm
Dužina sečiva: 510 mm
Širina sečiva: 20 mm
Unutrašnji prečnik cevčice: 17,5 mm
Dužina cevčice: 76 mm
Težina bajoneta: 436 g
Kanija: kožna
Namenjen za: pušku Berdan No 2 M-1870

PUŠKA MAUZER M-1899


M-1899

Neophodnost nabavke brzometnih višemetki koje koriste municiju malog kalibra punjenu bezdimnim barutom naterali su Ministarstvo vojno Kraljevine Srbije da u periodu od januara do juna 1898. godine ispita i testira sve modele koji su u tom trenutku postojali. Izbor je pao na modifikaciju Mauzerovog modela M-1889 sa cik-cak rasporedom metaka u magacinu i to verziju namenjenu za čileansko tržište, sa cilindričnom glavom zatvarača i siguronosnim ispustom na zadnjem delu sanduka u koji se bravila ručica zatvarača, u kalibru 7,65 mm pod oznakom M-1895.
U srpskoj verziji, M-1899, preklapač zadnjeg nišana je dobio gajku i izrez za prst na levoj strani sanduka koji je omogućavao lakše punjenje. Zatvarač se bravio pomoću dve bradavice na prednjem delu sanduka. Zapinjanje zatvarača se vršilo prilikom zabravljivanja sa dodatnim osiguranjem u vidu zuba na viljušci obarača. Nakon izvesnog vremena uočeni su i ispravljeni još neki sitniji nedostaci na izvlakaču i gajke na preklapaču i to od strane domaćih konstruktora. Municija za srpski Mauzer je izrađivana u kalibru 7 mm. Od firme DWM (DeutscheWaffenundMunitionfabriken) i njenih kooperanata do kraja 1900. godine nabavljeno je 90.000 ovakvih pušaka sa pripadajućim bajonetima. Ovom puškom su bili naoružani pripadnici I i II poziva.

7x57_dance

Oznake sa dna čaure pronađene municije 7x57



7x51_1  7x57x5

7x57_3

7x57_4  7x57_5

Pronađena municija 7x57 sa oživalnim zrnom



Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina: 1142 mm
Dužina cevi: 738 mm
Težina: 4 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1899

BAJONET SA KANIJOM M-1899


M-1899


Bajonet M-1899 je bio kratke forme, jednorezan, sa obostranim žlebovima, sa čeličnom bezšavnom kanijom. U repu su imali žleb u obliku slova T, pomoću kojeg su se pričvršćivali na prednju grivnu puške. Zabravljivanje se vršilo pomoću bravice sa zubom i oprugom koja se nalazila u repu bajoneta. Korice bajoneta su bile drvene, pričvršene na dva mesta nitnama za telo bajoneta.
Svih 90.000 bajoneta napravila je i sporučila nemačka kompanija Simson&Co iz Sula, koji su zajedno sa puškama kojima su namenjeni završili kod pripadnika I i II poziva Vojske Kraljevine Srbije.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 370 mm
Dužina sečiva: 250 mm
Širina sečiva: 24,3 mm
Debljina sečiva: 6 mm
Dužina rukohvata: 114 mm
Dužina repa: 42 mm
Prečnik prstena: 15,5 mm
Težina bajoneta: 340 g
Težina kanije: 155 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 495 g
Namenjen za: puška mauzer M-1899

PUŠKA MAUZER M-1899/07


M-1899/07

Neophodnost nabavke brzometnih višemetki koje koriste municiju malog kalibra punjenu bezdimnim barutom naterali su Ministarstvo vojno Kraljevine Srbije da u periodu od januara do juna 1898. godine ispita i testira sve modele koji su u tom trenutku postojali. Izbor je pao na modifikaciju Mauzerovog modela M-1889 sa cik-cak rasporedom metaka u magacinu i to verziju namenjenu za čileansko tržište, sa cilindričnom glavom zatvarača i siguronosnim ispustom na zadnjem delu sanduka u koji se bravila ručica zatvarača, u kalibru 7,65 mm pod oznakom M-1895.
U srpskoj verziji, M-1899, preklapač zadnjeg nišana je dobio gajku i izrez za prst na levoj strani sanduka koji je omogućavao lakše punjenje. Zatvarač se bravio pomoću dve bradavice na prednjem delu sanduka. Zapinjanje zatvarača se vršilo prilikom zabravljivanja sa dodatnim osiguranjem u vidu zuba na viljušci obarača. Nakon izvesnog vremena uočeni su i ispravljeni još neki sitniji nedostaci na izvlakaču i gajke na preklapaču i to od strane domaćih konstruktora. Municija za srpski Mauzer je izrađivana u kalibru 7 mm.
Na donjem delu zatvarača izrezan je otvor u obliku elipse dužine 7 mm koji je služio za odvođenje barutnih gasova u slučaju pucanja čaure čime je dodatno strelac dodatno štićen, a i ojačana viljuška obarača kako bi se sprečilo njeno lomljenje.
Austrougarska fabrika Österreichischen Waffenfabriks-GesellschaftSteyer (ÖWG) je do 1909. godine proizvela i isporučila Vojsci Kraljevine Srbije 30.000 ovih pušaka sa pripadajućim bajonetima. Ovom puškom su bili naoružani pripadnici I i II poziva.

Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina: 1142 mm
Dužina cevi: 738 mm
Težina: 4 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1899/907

BAJONET SA KANIJOM M-1899/07

M-1899-07


Bajonet M-1899 je bio kratke forme, jednorezan, sa obostranim žlebovima, sa čeličnom bešavnom kanijom (nešto većeg oboda, nitni, nešto izmenjenog položaja jezička za visak, sa kuglicom na dnu). U repu su imali žleb u obliku slova T, pomoću kojeg su se pričvršćivali na prednju grivnu puške. Zabravljivanje se vršilo pomoću bravice sa zubom i oprugom koja se nalazila u repu bajoneta, nešto vitkijeg kljuna. Korice bajoneta su bile drvene, anatomske, pričvršene na dva mesta nitnama za telo bajoneta.
Svih 30.000 bajoneta napravila je i sporučila Austrougarska fabrika Österreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft (ÖWG) iz Štajera, koji su zajedno sa puškama kojima su namenjeni završili kod pripadnika I i II poziva Vojske Kraljevine Srbije.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 370 mm
Dužina sečiva: 250 mm
Širina sečiva: 24,3 mm
Debljina sečiva: 6 mm
Dužina rukohvata: 114 mm
Dužina repa: 42 mm
Prečnik prstena: 15,5 mm
Težina bajoneta: 340 g
Težina kanije: 155 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 495 g
Namenjen za: puška mauzer M-1899/07

KONjIČKI KARABIN M-1908

M-1908

Neophodnost nabavke brzometnih višemetki koje koriste municiju malog kalibra punjenu bezdimnim barutom naterali su Ministarstvo vojno Kraljevine Srbije da u periodu od januara do juna 1898. godine ispita i testira sve modele koji su u tom trenutku postojali. Izbor je pao na modifikaciju Mauzerovog modela M-1889 sa cik-cak rasporedom metaka u magacinu i to verziju namenjenu za čileansko tržište, sa cilindričnom glavom zatvarača i siguronosnim ispustom na zadnjem delu sanduka u koji se bravila ručica zatvarača, u kalibru 7,65 mm pod oznakom M-1895.
U srpskoj verziji, M-1899, preklapač zadnjeg nišana je dobio gajku i izrez za prst na levoj strani sanduka koji je omogućavao lakše punjenje. Zatvarač se bravio pomoću dve bradavice na prednjem delu sanduka. Zapinjanje zatvarača se vršilo prilikom zabravljivanja sa dodatnim osiguranjem u vidu zuba na viljušci obarača. Nakon izvesnog vremena uočeni su i ispravljeni još neki sitniji nedostaci na izvlakaču i gajke na preklapaču i to od strane domaćih konstruktora. Municija za srpski Mauzer je izrađivana u kalibru 7 mm.
Na donjem delu zatvarača izrezan je otvor u obliku elipse dužine 7 mm koji je služio za odvođenje barutnih gasova u slučaju pucanja čaure čime je dodatno strelac dodatno štićen, a i ojačana viljuška obarača kako bi se sprečilo njeno lomljenje. Sve ove karakteristike sačuvane su prilikom izrade konjičkog karabina s tim da je ručica zatvarača oborena, pređice za remnik su postavljene bočno, odnosno usađene su u kundak,a gornja obloga je postavljena dužinom cele cevi, kako bi se olakšala manipulacija i nošenje preko leđa.
Austrougarska fabrika Österreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft Steyer (ÖWG) je do 1909. godine proizvela i isporučila Vojsci Kraljevine Srbije 10.000 ovih karabina. Ovim karabinom su bili naoružani pripadnici konjičke divizije, kao i pukovski eskadroni I i II poziva, posluga mitraljeskih odeljenja u pešadiji i konjici, ordonansi i dr.

Tehničke karakteristike konjičkog karabina:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina: 944 mm
Dužina cevi: 448 mm
Težina: 3,18 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka

PUŠKA MAUZER-KOKA-ĐURIĆ M-1880/07

M-1880/07

S obzirom na hroničan nedostatak sredstava za nabavku novog naoružanja i činjenice da je negde oko 40.000 pušaka Mauzer-Koka M-1880 bilo skladišteno u vojne magacine, došlo se na ideju da se ovaj kontignet sa jednometnih adaptira u višemetno oružje i da se pritom prepravi sa starog 10,15 mm na novi, službenikalibar od 7 mm. Za prepravku je bila određena Puškarnica Vojno tehničkog zavoda u Kragujevcu, pod nadzorom tehničkog pukovnika Gojka Đurića. Prepravljen je kundak, pomerena je grivna, sanduk je prorezan sa donje strane, montirana je nova viljuška sa odgovarajućom oprugom. Kako je nov kalibar tražio duži hod zatvarača izvršene su izmene na zadnjem delu vrha sanduka (produženi su žlebovi u koje je ulazio zaustavljač zatvarača). Izvršene su i sitnije modifikacije na sanduku radi lakšeg punjenja magacina novom municijom. Dodat je ojačavajući prsten oko sanduka čime se dobilo i na čvrstini sanduka i na pouzdanosti prilikom zabravljenja zatvarača. Zatvarač je pretrpeo neophodne promene da bi mogao da hvata i izvlači tj. izbacuje novi metak od 7 mm, a skraćena je i udarna igla. Magacin je izrađivan od čeličnog lima, sa izdizačem i donosiocem metaka. Originalna garnitura okova je zadržana, ali je promenjena tehnika montaže.
Za potrebe prepravke naručeno je i 50.000 cevi od austrougarske fabrike Österreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft Steyer (ÖWG). Do marta 1911. godine prepravljeno je oko 43.000 pušaka sistema Mauzer-Koka na sistem Mauzer-Koka-Đurić. Ovim puškama su bile naoružani delovi jedinica II poziva, kao i "ne borbene" jedinice veze, inžinjerije kao i pozadinske stražarske jedinice.

Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina: 1207 mm
Dužina cevi: 747 mm
Težina: 4,51 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1880/07

BAJONET SA KANIJOM M-1880/07

M-1880-07


Bajoneti M-1880/907 su zapravo modifikacija starih bajoneta M-1880, kako bi se prilagodili novom kalibru od 7 mm sistema Mauzer-Koka-Đurić na koji su stare puške sistema Mauzer-Koka od 10,15 mm zapravo prilagođene. S tim u vezi, prečnik prstena je smanjen, sečivo je skaraćeno za 218 mm, napravljena je nova čelična kanija za njega (usne kanije su fiksirane sa dve bočne nitne). Jezičak za visak nije imao produžetak, a kuglica na dnu kanije je bila nešto veća od standardne, što je u kasnijim serijama korigovano (sa prečnika od 14 na 11 mm).

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 383 mm
Dužina sečiva: 252 mm
Širina sečiva: 29,5 mm
Debljina sečiva: 7,8 mm
Dužina rukohvata: 121 mm
Dužina repa: 46 mm
Prečnik prstena: 16,2 mm
Težina bajoneta: 494 g
Težina kanije: 249 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 743 g
Namenjen za: puška mauzer M-1880/07

PUŠKA MAUZER M-1910

M-1910

U pokušaju da kompletira kontigent pušaka namenjenih I i II pozivu Ministarstvo vojno je iskoristilo priliku da deo kredita namenjenih kupovini vojne opreme i naoružanja iz 1909. godine iskoristi za nabavku brzometnih pušaka. Tim povodom je (ponovo) kontaktirana nemačka kompanija DWM (DeutscheWaffenundMunitionfabriken) kod koje je naručeno 32.000 pušaka sistema Mauzer.
Naručeni model je bio baziran na najnovijem Mauzerovom modelu M-1898, u to vreme standarnom modelu vojske Nemačkog Carstva. Nova puška se, od starijih modela ove kompanije koji su već bili u sastavu srpskog naoružanja, razlikovala po tome što je imala stari sistem zapinjanja udarnog mehanizma prilikom otvaranja zatvarača, izmenjenoj varijanti sanduka, magacina i zatvarača koji su bili skraćeni za 6 mm, izmenjenom rukohvatu kundka, modifikovanim prednjim i zadnjim nišanom i nekim drugim minornim izmenama. Prednja grivna je ostala ista kao na ranijim modelima kao bi u nuždi podjednako mogli da se koriste i stari i novi bajoneti.
Ceo kontigent od 32.000 primeraka je proizveden u fabrici Waffenfabrik MauserA.G. iz Obendorfa i isporučen sa pripadajućim bajonetima Vojsci Kraljevine Srbije do polovine 1911. godine.
Ovim puškama su bile naoružani delovi jedinica I i II poziva, četničke jedinice, a deo je skladišten kao rezerva za slučaj popune eventualnih gubitaka tokom ratnih dejstava.

Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina: 1142 mm
Dužina cevi: 738 mm
Težina: 4,1 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1910

BAJONET SA KANIJOM M-1910

M-1910



Bajonet M-1910. Fotografija pruzeta iz knjige "Srpska vojska Oružje naših pobeda 1914 - 1918" uz saglasnost autora.


Bajonet M-1910 je bio kratke forme, jednorezan, sa obostranim žlebovima, sa čeličnom bešavnom kanijom (nešto većeg oboda, nitni, nešto izmenjenog položaja jezička za visak, sa kuglicom na dnu). U repu su imali žleb u obliku slova T, pomoću kojeg su se pričvršćivali na prednju grivnu puške. Zabravljivanje se vršilo pomoću bravice sa zubom i oprugom koja se nalazila u repu bajoneta, nešto vitkijeg kljuna. Korice bajoneta su bile drvene, anatomske, pričvršene na dva mesta nitnama (ispod kojih su se nalazile kožni) koturići za telo bajoneta. Prvu polovinu kontigenta od 32.000 bajoneta napravile su nemačke firme ValentinChristophShilling&Co i CarlGottliebHeanelWaffenundFahrradfabrikA.G., a drugu J. P. Sauer sve iz Sula.
Ovim bajonetima su bile naoružani delovi jedinica I i II poziva, četničke jedinice, a deo je skladišten kao rezerva za slučaj popune eventualnih gubitaka tokom ratnih dejstava.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 370 mm
Dužina sečiva: 250 mm
Širina sečiva: 24,3 mm
Debljina sečiva: 6 mm
Dužina rukohvata: 114 mm
Dužina repa: 42 mm
Prečnik prstena: 15,5 mm
Težina bajoneta: 340 g
Težina kanije: 155 g
Ukupna težina bajoneta sa kanijom: 495 g
Namenjen za: pušku mauzer M-1910

PUŠKA MOSIN-NAGAN M-1891

Serbian Marked M91 Three-Line Rifles R-1

Srpska vlada i Vojska Kraljevine Srbije pokušavali su usled nedovoljnih sredstava i hronične oskudice za višemetnim puškama u više navrata da dođu do ruske puške sistema Mosin-Nagan. Međutim pošto kreditnih linija ili uopšte nije bilo ili su bile jako nepovoljne po srpsku stranu do nabavke nije došlo.
Do ove puške,za čiji su nastanak zaslužni ruski konstruktorSergej Mosin i belgijski industrijalac Leon Nagan, srpska vojska je došla bukvalno na početku Prvog svetskog rata kada je od Carske Rusije kao urgentna ratna pomoć, između ostalog materijala, poslato i 119.980 ovih pušaka. U kontigentu su se nalazili razni modeli ove puške, ali su u isnovi sve one bili derivati modela M-1891. Najznačajnije izmene na pušci su izvršene 1909. i 1910. godine, uvođenjem novog metka kalibra 7,62 x 54 p "sa tri linije" sa špicastim zrnom M-1908 koje je bilo lakše od svog prethodnika. Novim balističkim perfomansama trebalo je prilagoditi i zadnji nišan. Upravo ovo je bila najveća prepreka korišćenju ove puške od strane srpske vojske. Naime, ceo kontigent je imao nove Konovalove nišane (sa podelom u koracima, a ne u metrima) prilagođene novoj municiji, što je kod srpskih vojnika snabdevenih starim tipom municije stvaralo popriličnu konfuziju i ovo oružje činilo nepreciznim i nepouzdanim za upotrebu.
Osim ovog problem je bio i sa ručnim vađenjem okvira koji nije automatski ispadao iz ležišta nakon obavljene paljbe što je dodatno usporavalo strelca.
Ovim puškama je bilo najpre naoružano oko 40% vojnika Timočke divizije II poziva koji u tom momentu nisu imali nikavo naoružanje i to bukvalno u samom jeku Cerske bitke (kasnije ovu pušku dobijaju vojnici Timočke divizije I poziva neposredno pre katastrofalnog poraza kod Čevrntije, kao i Dunavska i Drinska divizija II poziva koje su takođe ovo oružje, u poređenju sa nemačkim Mauzerima, smatrali za inferiorno, nužno zlo).

mosin2  mosin3

Metak 7,62 x 54R


7,62x54x5  7,62x54sve

Pronađena municija 7,62 x 54R sa okvirom


mosin_alat

U prvom redu pronađeni delovi utvrđivača gornje obloge cevi puške Mosin-Nagan. Ispod, delovi alata za održavanje oružja.


Utvrđivač gornje obloge cevi, koji se može videti na slici, pronalazi se relativno često na položajima jedinica koje su koristile ovu pušku. Sama obloga, te način njenog utvđivanja predstavljali su slabu tačku ovog oružja. Obloga se usled krhke konstrukcije, često lomila upravo na spoju sa utvđivačem. Video snimak sa YouTube kanala DarkBiker89 demonstrira kompletno rastavljanje puške Mosin-Nagan Iževsk 1916. Na delu snimka od 12 minuta 55 sekundi upravo se vidi gornja obloga cevi sa pomenutim utvrđivačem. Na kasnijim modelima ove puške način utvrđivanja obloge je izmenjen i poboljšan.

mosin_alat_nov

Jedna od verijanti istog alata iz kasnijeg perioda.



Tehničke karakteristike puške:
Kalibar: 7,62 mm (7,62 x 54R "3 linije")
Ukupna dužina: 1305 mm
Dužina cevi: 802 mm
Težina: 4,37 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1891

BAJONET M-1891

mosin_bajonet

Bajonet M-1891 za pušku Mosin-Nagan M-1891 je bio dug, špicast, četvorobridnog tipa, bez kanije. Kao takav, predviđen je da se sa puške skida samo tokom održavanja ili smeštanja oružja u magacine. Srpski vojnici su ovakve bajoneta često okretali naopako prilikom marševa, a čini se još češće, gubili, lomili ili odbacivali, što zbog lošeg fiksiranja preko prstena i cevčice za bravljenje, što zobog jeftine i ne kvalitetne izrade.

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 505 mm
Dužina sečiva: 430 mm
Širina sečiva: 17,6 mm
Dužina cevčice: 71,5 mm
Unutrašnji prečnik cevčice: 15 mm
Težina bajoneta: 333 g
Namenjen za: pušku mauzer Mosin-Nagan M-1891

MITRALjEZ MAKSIM M-1909

Vojska Kraljevine Srbije je planom modernizacije svojih trupa predvidela i nabavku mitraljeza prevashodno za sve pešadijske i konjičke pukove I poziva, za pešadijske pukove II poziva, te sve pukove divizijske konjice. Izbor oružja je bio zadatak Artiljerijskog komiteta koji je 1907. godine osnovao stručnu komisiju koja je testirala sve relevantne modele ovog oružja koji su postojali u tom trenutku. Izabran je model američko-britanskog konstruktora Hirama Stivensa Maksima, modifikovanog po licenci britanske firme VickersSons&MaximLtdu nemačkom koncernu Deutsche Waffen und Munitionsfabriken Aktien-Gesellschaft (D.W.M.). Nakon niza testova od proizvođača je zahtevano da mitraljez prepravi na srpski službeni kalibar 7 mm (7 x 57), olakša tronožno postolje i štit, te izvrši još neke sitnije izmene.
Do 1911. godine srpska vojska je raspolagala sa 250 mitraljeza ovog modela, pri čemu je neposredno pred Prvi svetski rat, na potencijalne pravce nastupanja neprijatelja, bilo koncentrisano 200 komada ovog oružja, što u pešadijskim što u konjičkim formacijama. Sam sistem rada mitraljeza se zasnivao na korišćenju izduvnih gasova iz opaljenog metka za trzaj zatvarača i novo, automatsko, punjenje cevi. Municija se nalazila na platnenim redenicima, a zbog velike vatrene moći cev mitraljeza je imala i vodeno hlađenje leti, odnosno hlađenje glicerinom zimi.
Posadu jednog mitraljeza činilo je 7 vojnika (vođa, nišandžija, pomoćnik nišandžije, dodavalac municije i tri poslužioca). na svaki mitraljez je išlo još po 5 tovarnih konja za prenošenje oružja i municije. Vođa, nišandžija i pomoćnik nišandžije su bili naoružani revolverima Nagan M-1891, a ostatak posade karabinima Mauzer M-1908. Dve mitraljeske posade su činila mitraljeski vod, a dva voda jedno mitraljesko odeljenje.

Maksim M-1909

Mitraljez Maksim M-1909.


posada1  posada2

Srpska posada sa mitraljezom Maksim M-1909


Tokom istraživanja, pronađena su dve položaja mitraljeza Maksim M-1909. Jedan položaj se nalazio na krajnjem levom krilu srpskih rovova na istočnom platou Vrače brda. Drugi položaj se nalazio na krajnjem desnom krilu ovih rovova. Pravolinijsko rastojanje između ova dva položaja iznosilo je oko 400m. Osim više stotina čaura 7x57 na ovim položajima su pronađeni i delovi drvene podgrade, utvrđivači platnenog redenika od mesinga te delovi platnenih redenika. Ubrzo nakon iskpavanja, platneni radenici su se raspali te nisam uspeo da ih očuvam ni nakon potapanja u destilovanu vodu.

Maxim

Utvrđivači platnenog redenika. Mesing. Pronađeni su i delovi platna redenika ali su se ubrzo nakon iskopavanja raspali.


Maxim
Tehničke karakteristike mitraljeza:
Kalibar: 7 mm (7 x 57)
Ukupna dužina sa postoljem: 1600 mm
Ukupna dužina bez postolja: 1200 mm
Dužina cevi: 710 mm
Težina mitraljeza: 21 kg
Težina postolja: 22,5 kg
Težina štita: 13,8 kg
Ukupna težina: 57,3 kg
Hlađenje cevi: vodeno
Punjenje: platneni redenik sa 250 metaka

RUČNA BOMBA SISTEMA VASIĆ (KRAGUJEVKA) M-1912

S kraja 19. i početkom 20. veka moderne armije nisu pridavale poseban značaj oružju kakve su bile ručne bombe. Međutim u bliskoj borbi i gerilskom tipu rata ovo oružje se pokazalo kao vrlo upotrebljivo i korisno, kako u ofanzivnim tako i u defanzivnim akcijama. Ratno iskustvo srpskih četnika u borbama u Staroj Srbiji i Makedoniji sa pripadnicima bugarskih komita koji su koristili primitivne ručne bombe je nagnalo ljude u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu, a posebno pukovnika Miodraga Vasića da se 1904. godine ozbiljno pozabave konstrukcijom i izradom jednog takvog oružja.
Vasić je prvobitno zamislio da telo od livenog gvožđa, prizmatičnog oblika, kvadratne osnove, napuni crnim barutom. U praksi se takav oblik pokazao nezgodnim za nošenje, pa je preovladao oblik kvadra. Nakon niza testova usavršen je mesingani upaljač sa perkusionom bakarnom kapsulom, sa štapinom od crnog baruta, koji se aktivirao udarcem upaljača o čvrst predmet. Prvobitno gorenje od 7-8 sekundi je redukovano kasnije na 5-6. Takođe, izmenjena je usporivačka smeša tako da se koristio presovani barut u mesinganoj cevčici. Konačan detonator je bio dvo gramski živin fulminat. Eksplozivno punjenje je činio Šnajderit, smeša amonijum nitrata i dinitronaftalina u odnosu od 87,5:12,5 posto.
Ovakav model je poneo službeni naziv Ručna bomba sistema Kragujevac, a popularno su je zvali Kragujevka, Vasićka ili kratko ručna bomba M-12. Nakon praktične upotrebe napravljene su i neke druge sitnije izmene: skraćena je zaštitna kapa upaljača i dužina samog navoja čime se dobilo na brzini upotrebe ovog oružja.
Bomba se u ratnim uslovima pokazala kao jako, pouzdano i precizno oružje, jer je zbog svog oblika imala osobinu da se ukopa na mesto pada i zahvaljujući jakom punjenju nanosila je ubojito dejstvo u relativno velikom radijusu od mesta pada.

Tokom istraživanja, na terenu su pronađene ukupno tri neaktivirane ručne bombe M-12 sistema Vasić, i desetak zaštitnih čepova dva tipa. O lokacijama nektiviranih ručnih bombi je obaveštena policija te su one bezbedno uklonjene. Sve tri ručne bombe su pronađene bez zaštitnih čepova.

M12  M12_2

Ručna bomba M-12 sistema Vasić


vasic1  vasic4

vasic2  vasic3

vasic5  vasic6

Pronađene ručne bombe M-12 sistema Vasić


vasic_sve

v11  v12  v13

v21  v22  v23

Pronađeni zaštitni čepovi ručne bombe M-12 sistema Vasić



Tehničke karakteristike bombe:
Dimenzije: 95 x 64 x 42 mm
Težina eksplozivnog punjenja: 100 g
Ukupna težina: 800 g
Vreme gorenja fitilja: 5-6 s
Ubojita zona: do 200 m


PUŠKE MAUZER M-1890, M-1893 I M-1903

ZAPLENA OD OTOMANSKE IMPERIJE

Nakon prvog balkanskog rata Vojska Kraljevine Srbije je po procenama zaplenila od Otomanske Imperije oko 40.000 pušaka raznih sistema, od kojih su, pretpostavlja se, moderni tipovi Mauzera M-1890, M-1893 I M-1903 činili oko polovine zaplene. Ove puške, jako slične po konstrukciji sa srpskim tipovima Mauzera (turski M-1893 je bio sličan srpskom M-1899, dok je turski M-1903 bio gotovo identičan srpskom M-1910), razlikovale su se u - kalibru.
Naime, turski mauzeri su koristili municiju kalibra 7,65 x 53, koja nije bila zaplenjena u dovoljnoj količini tako da su ove puške uglavnom bile namenjene četničkim jedinicama, trupama novih oblasti, jedinicama III poziva ili pak artiljercima (koji su masivne turske bajonete jataganskog tipa mogli da koriste kao tehničke noževe - tesake za pripremu i uređenje) vatrenog položaja.

Tehničke karakteristike pušaka:

M-1890
Kalibar: 7,65 mm (7,65 x 53)
Ukupna dužina: 1295 mm
Dužina cevi: 780 mm
Težina: 4 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1887, M-1890, M-1903

M-1893
Kalibar: 7,65 mm (7,65 x 53)
Ukupna dužina: 1232 mm
Dužina cevi: 736 mm
Težina: 4 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1887, M-1890, M-1903

M-1903
Kalibar: 7,65 mm (7,65 x 53)
Ukupna dužina: 1240 mm
Dužina cevi: 740 mm
Težina: 3,9 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1887, M-1890, M-1903

KARABIN MAUZER M-1905

ZAPLENA OD OTOMANSKE IMPERIJE

Nakon prvog balkanskog rata Vojska Kraljevine Srbije je po procenama zaplenila od Otomanske Imperije oko 40.000 streljačkog oružja raznih sistema, od kojih su, pretpostavlja se, moderni tipovi Mauzerovih tipova činili oko polovine zaplene. među njima se našao i jedan broj konjičkih karabina M-1905.
Ovaj karabin je imao zatvarač i sanduk kao i otomanska puška Mauzer M-1903, koji se pak zasnivao na nemačkom standardnom modelu M-1898. Koristio je municiju kalibra 7,65 x 53, koja nije bila zaplenjena u dovoljnoj količini tako da su ovi karabini uglavnom bili namenjeni četničkim jedinicama, pešadijskim i konjičkim trupama, jedinicama III poziva ili pak artiljercima novih oblasti.

Tehničke karakteristike karabina:
Kalibar: 7,65 mm (7,65 x 53)
Ukupna dužina: 940 mm
Dužina cevi: 447 mm
Težina: 3,3 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1887, M-1890, M-1903

BAJONETI M-1887, M-1890, M-1903

ZAPLENA OD OTOMANSKE IMPERIJE

Turski bajonet model M-1887 bio je dug, jataganskog tipa. Imao je oštricu na sečivu samo sa donje strane. Gornja strana je bila šira, ojačana. Na gornjoj polovini počnih strana sečiva sa obe strane su se nalazili žlebovi na otprilike 4/5 dužine noža. Vrh je bio blago i delimično zaobljen. Branik je na gornjoj strani imao okrugli usadnik za cev, a na donjoj štitnik savijen u obluku izdužene kuke sa malom kuglicom na vrhu. Drška je na gornjoj strani bila ravna i prava, a na donjoj anatomski blago dvostruko zakrivljena. Okov noža je bio T tipa pomoću koga se fiksirao na grivnu puške, stojao je pod pravim uglom u odnosu na branik, sa zakrivljenim kljunom na zadnjem delu - na čijoj se desnojstrani nalazilo dugme za bravljenje pomoću opruge. Korice na dršci bajoneta su bile drvene, dvodelne, i za telo bajoneta su se fiksirale pomoću dve čelične nitne. Većinu ovih bajoneta proizvela je nemačka firma AlexanderCoppel&Co iz Solingena. Bajonet M-1890 je od istog proizvođača kao i prethodni i praktično je identičan po svim karakteristikama.
Bajonet M-1903 je, takođe, imao slične karatkeristike kao i prethodni modeli, osim što je imao vitkije sečivo. Dug, jataganskog tipa, dizajniran više za probadanje nego za zsecanje, sa oštricom na donjoj strani, ojačan na gornjem delu. Izraženo špicast, sa žlebovima duž čitavog sečiva koji su mu davali nenaglašen krstasti profil. Branik je na gornjoj strani imao okrugli usadnik za cev, a na donjoj štitnik savijen u obluku izdužene kuke sa malom kuglicom na vrhu. Drška je na gornjoj strani bila ravna i prava, a na donjoj anatomski blago dvostruko zakrivljena. Okov noža je bio T tipa pomoću koga se fiksirao na grivnu puške, stojao je pod pravim uglom u odnosu na branik, sa zakrivljenim kljunom na zadnjem delu - na čijoj se desnoj strani nalazilo dugme za bravljenje pomoću opruge. Korice na dršci bajoneta su bile drvene, dvodelne, i za telo bajoneta su se fiksirale pomoću dve čelične nitne. Imeđu ostalih dobavljača ovaj bajonet je proizvodila nemačka firma Weyersberg, Kirschbaum&Co iz Solingena. Ove bajonete zajedno sa puškama uglavnom su koristile srpske jedinice III poziva, ili pak artiljerci (koji su, naročito masivne bajonete M-1887 i M-1890, mogli da koriste kao tehničke noževe - tesake za pripremu i uređenje vatrenog položaja).

Tehničke karakteristike bajoneta:
Ukupna dužina: 580 mm
Dužina sečiva: 460 mm
Dužina drške sa štitnikom: 120 mm
Namenjeni za: puške mauzer M-1887, M-1890, M-1903

PUŠKE MANLIHER M-1888/90 I M-1895

ZAPLENA OD KRALjEVINE BUGARSKE

Kada je Austrougarska krajem 19. veka počela zamenu starijih Manliherovih modela novijim Kraljevina Bugarska je tu videla šansu za nabavku višemetnih brzometnih pušaka. Prvi kontigent nabavke je činio oko 140.000 pušaka M-1886/90, M-1888/90. Sve ove puške su zapravo derivati izvornog modela M-1885 (prve puške na svetu koja je punjena iz magacina sa 5 metaka), odnosno njene usavršene verzije M-1886,koje su kasnije prevedene sa kalibra 11 mm (11 x 58R) na 8 mm (8 x 50R).
Daljim usavršavanjem kako puške tako i municije i barutnog punjenja, Manliher je konačno napravio model M-1895 sa standardnim zrnom punjenim bezdimnim barutom,kalibra 8 mm. Ovaj model, počev od 1903. godine, Bugari su kupovali kakokod austrijskog proizvođačaÖsterreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft (ÖWG) u Štajeru tako i kod mađarskog Fegyver- és Gépgyár Rt. (FÉG) iz Budimpešte. Nakon Drugog balkanskog rata Vojska Kraljevine Srbije zarobila je oko 10.000 pušaka sistema M-1888/90 i M-1895, ali i vrlo malo količinu municije uz njih, tako da su ove puške mahom završile u rukama četničkih jedinica ili kod trupa novih oblasti koje su operisale prema bugarskoj granici.

Tehničke karakteristike pušaka:

M-1888/90
Kalibar: 8 mm (8 x 50R)
Ukupna dužina: 1280 mm
Dužina cevi: 765 mm
Težina: 4,41 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1888

M-1895
Kalibar: 8 mm (8xh 50R)
Ukupna dužina: 1272 mm
Dužina cevi: 765 mm
Težina: 3,78 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka
Pripadajući bajonet: M-1895

BAJONETI M-1888, M-1895

ZAPLENA OD KRALjEVINE BUGARSKE

Bugarski bajonetiaustrijskog proizvođača Österreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft (ÖWG) u Štajeru i kod mađarskog Fegyver- és Gépgyár Rt. (FÉG) iz Budimpešte su bili klasični nož bajoneti, sa jedniom oštricom, okrenutom ka vrhu, kada se bajonet nalazio na pušci. U ovom slučaju donja strana bajoneta je bila ojačana i ona se sužavala u špic od zadnje strane prema vrhu.. Sa obe bočne strane nalazili su se žljebovi. Branik je na gornjoj strani imao okrugli usadnik za cev, a na donjoj je bio zaobljen. Drška je bila ravna, sa zakrivljenim repom. Dugme sa oprugom za učvršćivanje je bilo sa leve strane repa. Na njegovoj gornjoj strani bio je usek pomoću kojeg su se pričvršćivali na prednju grivnu puške.Korice bajoneta su bile dvodelne, drvene, anatomske, pričvršene na dva mesta nitnama za telo bajoneta.

Tehničke karakteristike bajoneta

M-1888
Ukupna dužina: 248 mm
Dužina sečiva: 375 mm
Širina sečivapri vrhu: 23 mm
Debljina sečivapri vrhu: 2,7 mm
Dužina rukohvata sa branikom: 127 mm
Prečnik prstena: 16,6 mm
Namenjen za: pušku Manliher M-1880

M-1895
Ukupna dužina: 244 mm
Dužina sečiva: 356 mm
Širina sečivapri vrhu: 16 mm
Debljina sečivapri vrhu: 2,7 mm
Dužina rukohvata sa branikom: 112 mm
Prečnik prstena: 15 mm
Namenjen za: pušku Manliher M-1895

KONjIČKI KARABINI MANLIHER M-1890 I M-1895

ZAPLENA OD KRALjEVINE BUGARSKE

Konjički karabin M-1890 je uveden u formalno naouružanje Austrougarske monarhije kao prvo oružje tog tipa. Predstavljao je konjičku verziju najnovije verzije Manliherove puške čiji je dodatno ojačan pravočepni zatvarač (koji se bravio sa dve bravice u žlebove urezane u glavu sanduka) pružao mogućnost korišćenja municije sa jačim punjenjem, a time i boljim perfomansama. Dodatno usavršavanje mehanizma i municije dovelo je do nove verzije karabina M-1895. Vojska Kraljevine Bugarske je u dva navrata nabavila oko 12.000 ovih karabina mahom iz fabrike Österreichischen Waffenfabriks-Gesellschaft (ÖWG) u Štajeru. Nakon balkanskih ratova jedan broj karabina obe verzije se našao među 10.000 komada streljačkog oružja zaplenjenog od strane Vojske Kraljevine Srbije.
Kako za ovu vrstu naoruužanja nije bilo dovoljno zaplenjene municije ovi karabini su mahom razdeljeni četničkim jedinicama i vojsci Novih oblasti u formiranju koja je svojim rasporedom gravitirala prema bugarskoj granici.

Tehničke karakteristike konjičkih karabina:

M-1890
Kalibar: 8 mm (8 x 50R)
Ukupna dužina: 1000 mm
Dužina cevi: 498 mm
Težina: 3,3 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka

M-1895
Kalibar: 8 mm (8 x 50R)
Ukupna dužina: 1000 mm
Dužina cevi: 500 mm
Težina: 3,1 kg
Punjenje: magacin sa 5 metaka